Da li ste nekad bili na pikniku? Znate već — ćebence na travi, pletena korpa sa užinom i dobro društvo… Verujemo da ste u mislima već na nekoj zelenoj lokaciji! 

Maj je idealan mesec za organizovanje piknika. Još ako napravite roštilj ili ponesete neke sportske rekvizite… Uživanje može da počne! Osim lopte, možete poneti i frizbi ili rekete za badminton, a ne zaboravite još jednu važnu stavku — zaštitni faktor za sunce.

Posebna čar piknika je kada provedete ceo dan u prirodi. Što se lokacije tiče, ne morate mnogo da mozgate: poslužiće bilo koja zelena oaza koja vam je blizu. Međutim, ako ste baš raspoloženi za izlet, pogledajte naše predloge!

Kosmaj

Kosmaj se nalazi na 50km od Beograda i jedna je od nižih planina u Srbiji. Šetnja po kosmajskim stazama je prijatna čak i ako niste u kondiciji, a mesta za piknik ne manjka. Ako se zaputite na ovu lokaciju, obavezno posetite i čuveni Spomenik borcima Kosmajskog odreda.

Jezero Trešnja

Jezero Trešnja je skriveni dragulj među beogradskim jezerima. Nalazi se na tridesetak kilometara od centra Beograda, u naselju Mala Ivanča. Okruženo je klupama kao pravo izletište, a u letnjoj sezoni se možete čak i okupati u jezeru. 

Park Ušće

U neposrednoj blizini centra Beograda, park Ušće je dobar izbor za sve ljubitelje grada. Za razliku od prethodne dve lokacije, sve vam je blizu — i prodavnice i brojne linije gradskog prevoza, a postoje i različite mogućnosti za rekreaciju. 

A šta ćemo za užinu? 

Piknik nije piknik ako ne užinate izvaljeni na ćebencetu! Zato, predlažemo recept za koji vam tanjiri i escajg ne trebaju. Priprema je brzinska, a ukus je, kao i uvek, pun pogodak!

Sastojci

• Tanke kore
• Ljubičasti luk
• Crvena paprika
• Šargarepa
• Avokado
• Soja sos
• Puter od kikirikija
• Susamovo ulje
• Prima Kikiriki

Priprema

Luk, papriku, šargarepu i avokado naseckajte na što tanje štapiće, pa začinite sa prethodno umućenim soja sosom, susamovim uljem i kašičicom kikiriki putera. Uzmite 3 lista kora, pa svaki isecite na 4 jednaka pravougaonika. Na ove pravougaonike stavite nadev od povrća i izlomite par Prima štapića za dodatnu hrskavost. Urolajte rolnice, a krajeve kora zalepite sa kapljicom ulja. Pržite par minuta u dubljem ulju dok rolnice ne porumene sa svake strane. 

Po želji, možete spakovati i neki umak za rolnice, iako su savršeno ukusne i same po sebi. Želimo vam lep provod na pikniku. Prijatno! 

Bilo da smo u gradu ili na plaži, kada temperature pređu 30​​°C, svi smo u potrazi za osveženjem. Čak i ako nismo u prilici da istog trenutka uskočimo u bazen, postoje alternativni načini da lakše podnesemo letnje vrućine. 

Jedi začinjenu hranu

Iako vam se možda na pomisao žvakanja ljutih papričica dok se napolju topi asfalt momentalno diže temperatura, začinjena hrana zapravo vam može pomoći pri nošenju s ekstremnom vrućinom. Kad jedemo začinjenu hranu, najčešće krenemo da se znojimo, a znojenje je jedna od primarnih metoda koje ljudsko telo poseduje za regulaciju svoje temperature — isparavanje znoja nas zapravo hladi. Dakle, sve dok pijete dovoljno tečnosti dok jedete začinjenu hranu, znoj koji dolazi od uživanja u dobrom čiliju nateraće vaše telo da se ohladi brže i efektnije.

Ljutkasti salsa dip uz Prima Classic štapiće

Sastojci

• 1 kašika maslinovog ulja
• 1 mladi luk 
• 1 sitno seckan čen belog luka 
• 1 crvena paprika
• 1 čili papričica 
• 400 g cherry paradajza
• 1 kašičica balzamiko sirćeta
• 1 šaka korijandera

Priprema

Ne može jednostavnije — sve sastojke sjedinite i usitnite u multipraktiku, i krenite da umačete Prima Classic štapiće!

Konzumiraj manje porcije

Kad smo već kod jela, dobro je znati da je leti pametnije jesti manje porcije više puta tokom dana, a ne jedna ili dva velika obroka tokom kojih ćete se prejesti. Naime, varenje hrane podiže temperaturu tela, pa će nam biti još teže ako preopteretimo celi sistem za varenje. Samo pomalo i biće manje vruće!

Bilo da smo u gradu ili na plaži, kada temperature pređu 30​​°C, svi smo u potrazi za osveženjem. Čak i ako nismo u prilici da istog trenutka uskočimo u bazen, postoje alternativni načini da lakše podnesemo letnje vrućine. 

Jedi začinjenu hranu

Iako vam se možda na pomisao žvakanja ljutih papričica dok se napolju topi asfalt momentalno diže temperatura, začinjena hrana zapravo vam može pomoći pri nošenju s ekstremnom vrućinom. Kad jedemo začinjenu hranu, najčešće krenemo da se znojimo, a znojenje je jedna od primarnih metoda koje ljudsko telo poseduje za regulaciju svoje temperature — isparavanje znoja nas zapravo hladi. Dakle, sve dok pijete dovoljno tečnosti dok jedete začinjenu hranu, znoj koji dolazi od uživanja u dobrom čiliju nateraće vaše telo da se ohladi brže i efektnije.

Ljutkasti salsa dip uz Prima Classic štapiće

Sastojci

• 1 kašika maslinovog ulja
• 1 mladi luk 
• 1 sitno seckan čen belog luka 
• 1 crvena paprika
• 1 čili papričica 
• 400 g cherry paradajza
• 1 kašičica balzamiko sirćeta
• 1 šaka korijandera

Priprema

Ne može jednostavnije — sve sastojke sjedinite i usitnite u multipraktiku, i krenite da umačete Prima Classic štapiće!

Konzumiraj manje porcije

Kad smo već kod jela, dobro je znati da je leti pametnije jesti manje porcije više puta tokom dana, a ne jedna ili dva velika obroka tokom kojih ćete se prejesti. Naime, varenje hrane podiže temperaturu tela, pa će nam biti još teže ako preopteretimo celi sistem za varenje. Samo pomalo i biće manje vruće!

22. april je simbolični rođendan naše voljene Zemlje! Danas je dobro podsetiti se da čitavo čovečanstvo živi na čarobnom mestu koje nam pruža hranu, vodu, vazduh, vatru, i ništa manje bitnu lepotu. Ako je ova planeta naša, još više smo mi planetini. Na nama je da pazimo na nju, da je gajimo, volimo, i da s poštovanjem uživamo u njoj. Zato, Prima štapiće u torbu i pravac u celodnevnu šetnju prirodom! Poneti knjigu — može, poneti tablet — ne može.

Na ovaj dan nije loše podsetiti se neverovatne činjenice da u odnosu na starost Zemlje (4,5 miljardi godina) sabijene u jedan dan (24 časa), ljudi se pojavljuju na samom kraju. Dopustite da vam dočaramo kako tih hipotetičkih 24 časa izgleda:

• Na samom početku nastaje planeta i počinje da kruži oko Sunca
• U 4 ujutru se na njoj pojavljuju prvi oblici života
• Oko 2 popodne nastaju prve jednoćelijske alge
• Dinosaurusi se pojavljuju tek sat vremena pre ponoći
• Sisari u 20 minuta do ponoći
• A ljudi tek u 2 minuta do ponoći.

Zamislite onda koliko je naša draga planeta stara, tačnije koliko smo se mi ovde novi. Maltene samo što smo se pojavili. Neverovatno!

I ako tako mladi, uspeli smo brzim i progresivnim napretkom društva i tehnologije, mnogo da utičemo na našu planetu, pogotovo u poslednjih 100-150 godina. Do te mere utičemo na nju da su geolozi novu eru u kojoj živimo nazvali antropocen — era čoveka. Baš zbog toliko (najčešće negativnog) uticaja na naše okruženje, klimu, okeane i životinje, moramo mnogo više da pazimo na prirodu.

Prima štapići vas pozivaju da prvim lepim danom odete do obližnjeg parka, šume, jezera i da se podsetite kakvo nas blago okružuje i zašto je dan naše planete zapravo dan svih nas!

22. april je simbolični rođendan naše voljene Zemlje! Danas je dobro podsetiti se da čitavo čovečanstvo živi na čarobnom mestu koje nam pruža hranu, vodu, vazduh, vatru, i ništa manje bitnu lepotu. Ako je ova planeta naša, još više smo mi planetini. Na nama je da pazimo na nju, da je gajimo, volimo, i da s poštovanjem uživamo u njoj. Zato, Prima štapiće u torbu i pravac u celodnevnu šetnju prirodom! Poneti knjigu — može, poneti tablet — ne može.

Na ovaj dan nije loše podsetiti se neverovatne činjenice da u odnosu na starost Zemlje (4,5 miljardi godina) sabijene u jedan dan (24 časa), ljudi se pojavljuju na samom kraju. Dopustite da vam dočaramo kako tih hipotetičkih 24 časa izgleda:

• Na samom početku nastaje planeta i počinje da kruži oko Sunca
• U 4 ujutru se na njoj pojavljuju prvi oblici života
• Oko 2 popodne nastaju prve jednoćelijske alge
• Dinosaurusi se pojavljuju tek sat vremena pre ponoći
• Sisari u 20 minuta do ponoći
• A ljudi tek u 2 minuta do ponoći.

Zamislite onda koliko je naša draga planeta stara, tačnije koliko smo se mi ovde novi. Maltene samo što smo se pojavili. Neverovatno!

I ako tako mladi, uspeli smo brzim i progresivnim napretkom društva i tehnologije, mnogo da utičemo na našu planetu, pogotovo u poslednjih 100-150 godina. Do te mere utičemo na nju da su geolozi novu eru u kojoj živimo nazvali antropocen — era čoveka. Baš zbog toliko (najčešće negativnog) uticaja na naše okruženje, klimu, okeane i životinje, moramo mnogo više da pazimo na prirodu.

Prima štapići vas pozivaju da prvim lepim danom odete do obližnjeg parka, šume, jezera i da se podsetite kakvo nas blago okružuje i zašto je dan naše planete zapravo dan svih nas!

22. april je simbolični rođendan naše voljene Zemlje! Danas je dobro podsetiti se da čitavo čovečanstvo živi na čarobnom mestu koje nam pruža hranu, vodu, vazduh, vatru, i ništa manje bitnu lepotu. Ako je ova planeta naša, još više smo mi planetini. Na nama je da pazimo na nju, da je gajimo, volimo, i da s poštovanjem uživamo u njoj. Zato, Prima štapiće u torbu i pravac u celodnevnu šetnju prirodom! Poneti knjigu — može, poneti tablet — ne može.

Na ovaj dan nije loše podsetiti se neverovatne činjenice da u odnosu na starost Zemlje (4,5 miljardi godina) sabijene u jedan dan (24 časa), ljudi se pojavljuju na samom kraju. Dopustite da vam dočaramo kako tih hipotetičkih 24 časa izgleda:

• Na samom početku nastaje planeta i počinje da kruži oko Sunca
• U 4 ujutru se na njoj pojavljuju prvi oblici života
• Oko 2 popodne nastaju prve jednoćelijske alge
• Dinosaurusi se pojavljuju tek sat vremena pre ponoći
• Sisari u 20 minuta do ponoći
• A ljudi tek u 2 minuta do ponoći.

Zamislite onda koliko je naša draga planeta stara, tačnije koliko smo se mi ovde novi. Maltene samo što smo se pojavili. Neverovatno!

I ako tako mladi, uspeli smo brzim i progresivnim napretkom društva i tehnologije, mnogo da utičemo na našu planetu, pogotovo u poslednjih 100-150 godina. Do te mere utičemo na nju da su geolozi novu eru u kojoj živimo nazvali antropocen — era čoveka. Baš zbog toliko (najčešće negativnog) uticaja na naše okruženje, klimu, okeane i životinje, moramo mnogo više da pazimo na prirodu.

Prima štapići vas pozivaju da prvim lepim danom odete do obližnjeg parka, šume, jezera i da se podsetite kakvo nas blago okružuje i zašto je dan naše planete zapravo dan svih nas!

Bilo da smo u gradu ili na plaži, kada temperature pređu 30​​°C, svi smo u potrazi za osveženjem. Čak i ako nismo u prilici da istog trenutka uskočimo u bazen, postoje alternativni načini da lakše podnesemo letnje vrućine. 

Jedi začinjenu hranu

Iako vam se možda na pomisao žvakanja ljutih papričica dok se napolju topi asfalt momentalno diže temperatura, začinjena hrana zapravo vam može pomoći pri nošenju s ekstremnom vrućinom. Kad jedemo začinjenu hranu, najčešće krenemo da se znojimo, a znojenje je jedna od primarnih metoda koje ljudsko telo poseduje za regulaciju svoje temperature — isparavanje znoja nas zapravo hladi. Dakle, sve dok pijete dovoljno tečnosti dok jedete začinjenu hranu, znoj koji dolazi od uživanja u dobrom čiliju nateraće vaše telo da se ohladi brže i efektnije.

Ljutkasti salsa dip uz Prima Classic štapiće

Sastojci

• 1 kašika maslinovog ulja
• 1 mladi luk 
• 1 sitno seckan čen belog luka 
• 1 crvena paprika
• 1 čili papričica 
• 400 g cherry paradajza
• 1 kašičica balzamiko sirćeta
• 1 šaka korijandera

Priprema

Ne može jednostavnije — sve sastojke sjedinite i usitnite u multipraktiku, i krenite da umačete Prima Classic štapiće!

Konzumiraj manje porcije

Kad smo već kod jela, dobro je znati da je leti pametnije jesti manje porcije više puta tokom dana, a ne jedna ili dva velika obroka tokom kojih ćete se prejesti. Naime, varenje hrane podiže temperaturu tela, pa će nam biti još teže ako preopteretimo celi sistem za varenje. Samo pomalo i biće manje vruće!

22. april je simbolični rođendan naše voljene Zemlje! Danas je dobro podsetiti se da čitavo čovečanstvo živi na čarobnom mestu koje nam pruža hranu, vodu, vazduh, vatru, i ništa manje bitnu lepotu. Ako je ova planeta naša, još više smo mi planetini. Na nama je da pazimo na nju, da je gajimo, volimo, i da s poštovanjem uživamo u njoj. Zato, Prima štapiće u torbu i pravac u celodnevnu šetnju prirodom! Poneti knjigu — može, poneti tablet — ne može.

Na ovaj dan nije loše podsetiti se neverovatne činjenice da u odnosu na starost Zemlje (4,5 miljardi godina) sabijene u jedan dan (24 časa), ljudi se pojavljuju na samom kraju. Dopustite da vam dočaramo kako tih hipotetičkih 24 časa izgleda:

• Na samom početku nastaje planeta i počinje da kruži oko Sunca
• U 4 ujutru se na njoj pojavljuju prvi oblici života
• Oko 2 popodne nastaju prve jednoćelijske alge
• Dinosaurusi se pojavljuju tek sat vremena pre ponoći
• Sisari u 20 minuta do ponoći
• A ljudi tek u 2 minuta do ponoći.

Zamislite onda koliko je naša draga planeta stara, tačnije koliko smo se mi ovde novi. Maltene samo što smo se pojavili. Neverovatno!

I ako tako mladi, uspeli smo brzim i progresivnim napretkom društva i tehnologije, mnogo da utičemo na našu planetu, pogotovo u poslednjih 100-150 godina. Do te mere utičemo na nju da su geolozi novu eru u kojoj živimo nazvali antropocen — era čoveka. Baš zbog toliko (najčešće negativnog) uticaja na naše okruženje, klimu, okeane i životinje, moramo mnogo više da pazimo na prirodu.

Prima štapići vas pozivaju da prvim lepim danom odete do obližnjeg parka, šume, jezera i da se podsetite kakvo nas blago okružuje i zašto je dan naše planete zapravo dan svih nas!

22. april je simbolični rođendan naše voljene Zemlje! Danas je dobro podsetiti se da čitavo čovečanstvo živi na čarobnom mestu koje nam pruža hranu, vodu, vazduh, vatru, i ništa manje bitnu lepotu. Ako je ova planeta naša, još više smo mi planetini. Na nama je da pazimo na nju, da je gajimo, volimo, i da s poštovanjem uživamo u njoj. Zato, Prima štapiće u torbu i pravac u celodnevnu šetnju prirodom! Poneti knjigu — može, poneti tablet — ne može.

Na ovaj dan nije loše podsetiti se neverovatne činjenice da u odnosu na starost Zemlje (4,5 miljardi godina) sabijene u jedan dan (24 časa), ljudi se pojavljuju na samom kraju. Dopustite da vam dočaramo kako tih hipotetičkih 24 časa izgleda:

• Na samom početku nastaje planeta i počinje da kruži oko Sunca
• U 4 ujutru se na njoj pojavljuju prvi oblici života
• Oko 2 popodne nastaju prve jednoćelijske alge
• Dinosaurusi se pojavljuju tek sat vremena pre ponoći
• Sisari u 20 minuta do ponoći
• A ljudi tek u 2 minuta do ponoći.

Zamislite onda koliko je naša draga planeta stara, tačnije koliko smo se mi ovde novi. Maltene samo što smo se pojavili. Neverovatno!

I ako tako mladi, uspeli smo brzim i progresivnim napretkom društva i tehnologije, mnogo da utičemo na našu planetu, pogotovo u poslednjih 100-150 godina. Do te mere utičemo na nju da su geolozi novu eru u kojoj živimo nazvali antropocen — era čoveka. Baš zbog toliko (najčešće negativnog) uticaja na naše okruženje, klimu, okeane i životinje, moramo mnogo više da pazimo na prirodu.

Prima štapići vas pozivaju da prvim lepim danom odete do obližnjeg parka, šume, jezera i da se podsetite kakvo nas blago okružuje i zašto je dan naše planete zapravo dan svih nas!

22. april je simbolični rođendan naše voljene Zemlje! Danas je dobro podsetiti se da čitavo čovečanstvo živi na čarobnom mestu koje nam pruža hranu, vodu, vazduh, vatru, i ništa manje bitnu lepotu. Ako je ova planeta naša, još više smo mi planetini. Na nama je da pazimo na nju, da je gajimo, volimo, i da s poštovanjem uživamo u njoj. Zato, Prima štapiće u torbu i pravac u celodnevnu šetnju prirodom! Poneti knjigu — može, poneti tablet — ne može.

Na ovaj dan nije loše podsetiti se neverovatne činjenice da u odnosu na starost Zemlje (4,5 miljardi godina) sabijene u jedan dan (24 časa), ljudi se pojavljuju na samom kraju. Dopustite da vam dočaramo kako tih hipotetičkih 24 časa izgleda:

• Na samom početku nastaje planeta i počinje da kruži oko Sunca
• U 4 ujutru se na njoj pojavljuju prvi oblici života
• Oko 2 popodne nastaju prve jednoćelijske alge
• Dinosaurusi se pojavljuju tek sat vremena pre ponoći
• Sisari u 20 minuta do ponoći
• A ljudi tek u 2 minuta do ponoći.

Zamislite onda koliko je naša draga planeta stara, tačnije koliko smo se mi ovde novi. Maltene samo što smo se pojavili. Neverovatno!

I ako tako mladi, uspeli smo brzim i progresivnim napretkom društva i tehnologije, mnogo da utičemo na našu planetu, pogotovo u poslednjih 100-150 godina. Do te mere utičemo na nju da su geolozi novu eru u kojoj živimo nazvali antropocen — era čoveka. Baš zbog toliko (najčešće negativnog) uticaja na naše okruženje, klimu, okeane i životinje, moramo mnogo više da pazimo na prirodu.

Prima štapići vas pozivaju da prvim lepim danom odete do obližnjeg parka, šume, jezera i da se podsetite kakvo nas blago okružuje i zašto je dan naše planete zapravo dan svih nas!

22. april je simbolični rođendan naše voljene Zemlje! Danas je dobro podsetiti se da čitavo čovečanstvo živi na čarobnom mestu koje nam pruža hranu, vodu, vazduh, vatru, i ništa manje bitnu lepotu. Ako je ova planeta naša, još više smo mi planetini. Na nama je da pazimo na nju, da je gajimo, volimo, i da s poštovanjem uživamo u njoj. Zato, Prima štapiće u torbu i pravac u celodnevnu šetnju prirodom! Poneti knjigu — može, poneti tablet — ne može.

Na ovaj dan nije loše podsetiti se neverovatne činjenice da u odnosu na starost Zemlje (4,5 miljardi godina) sabijene u jedan dan (24 časa), ljudi se pojavljuju na samom kraju. Dopustite da vam dočaramo kako tih hipotetičkih 24 časa izgleda:

• Na samom početku nastaje planeta i počinje da kruži oko Sunca
• U 4 ujutru se na njoj pojavljuju prvi oblici života
• Oko 2 popodne nastaju prve jednoćelijske alge
• Dinosaurusi se pojavljuju tek sat vremena pre ponoći
• Sisari u 20 minuta do ponoći
• A ljudi tek u 2 minuta do ponoći.

Zamislite onda koliko je naša draga planeta stara, tačnije koliko smo se mi ovde novi. Maltene samo što smo se pojavili. Neverovatno!

I ako tako mladi, uspeli smo brzim i progresivnim napretkom društva i tehnologije, mnogo da utičemo na našu planetu, pogotovo u poslednjih 100-150 godina. Do te mere utičemo na nju da su geolozi novu eru u kojoj živimo nazvali antropocen — era čoveka. Baš zbog toliko (najčešće negativnog) uticaja na naše okruženje, klimu, okeane i životinje, moramo mnogo više da pazimo na prirodu.

Prima štapići vas pozivaju da prvim lepim danom odete do obližnjeg parka, šume, jezera i da se podsetite kakvo nas blago okružuje i zašto je dan naše planete zapravo dan svih nas!

22. april je simbolični rođendan naše voljene Zemlje! Danas je dobro podsetiti se da čitavo čovečanstvo živi na čarobnom mestu koje nam pruža hranu, vodu, vazduh, vatru, i ništa manje bitnu lepotu. Ako je ova planeta naša, još više smo mi planetini. Na nama je da pazimo na nju, da je gajimo, volimo, i da s poštovanjem uživamo u njoj. Zato, Prima štapiće u torbu i pravac u celodnevnu šetnju prirodom! Poneti knjigu — može, poneti tablet — ne može.

Na ovaj dan nije loše podsetiti se neverovatne činjenice da u odnosu na starost Zemlje (4,5 miljardi godina) sabijene u jedan dan (24 časa), ljudi se pojavljuju na samom kraju. Dopustite da vam dočaramo kako tih hipotetičkih 24 časa izgleda:

• Na samom početku nastaje planeta i počinje da kruži oko Sunca
• U 4 ujutru se na njoj pojavljuju prvi oblici života
• Oko 2 popodne nastaju prve jednoćelijske alge
• Dinosaurusi se pojavljuju tek sat vremena pre ponoći
• Sisari u 20 minuta do ponoći
• A ljudi tek u 2 minuta do ponoći.

Zamislite onda koliko je naša draga planeta stara, tačnije koliko smo se mi ovde novi. Maltene samo što smo se pojavili. Neverovatno!

I ako tako mladi, uspeli smo brzim i progresivnim napretkom društva i tehnologije, mnogo da utičemo na našu planetu, pogotovo u poslednjih 100-150 godina. Do te mere utičemo na nju da su geolozi novu eru u kojoj živimo nazvali antropocen — era čoveka. Baš zbog toliko (najčešće negativnog) uticaja na naše okruženje, klimu, okeane i životinje, moramo mnogo više da pazimo na prirodu.

Prima štapići vas pozivaju da prvim lepim danom odete do obližnjeg parka, šume, jezera i da se podsetite kakvo nas blago okružuje i zašto je dan naše planete zapravo dan svih nas!

22. april je simbolični rođendan naše voljene Zemlje! Danas je dobro podsetiti se da čitavo čovečanstvo živi na čarobnom mestu koje nam pruža hranu, vodu, vazduh, vatru, i ništa manje bitnu lepotu. Ako je ova planeta naša, još više smo mi planetini. Na nama je da pazimo na nju, da je gajimo, volimo, i da s poštovanjem uživamo u njoj. Zato, Prima štapiće u torbu i pravac u celodnevnu šetnju prirodom! Poneti knjigu — može, poneti tablet — ne može.

Na ovaj dan nije loše podsetiti se neverovatne činjenice da u odnosu na starost Zemlje (4,5 miljardi godina) sabijene u jedan dan (24 časa), ljudi se pojavljuju na samom kraju. Dopustite da vam dočaramo kako tih hipotetičkih 24 časa izgleda:

• Na samom početku nastaje planeta i počinje da kruži oko Sunca
• U 4 ujutru se na njoj pojavljuju prvi oblici života
• Oko 2 popodne nastaju prve jednoćelijske alge
• Dinosaurusi se pojavljuju tek sat vremena pre ponoći
• Sisari u 20 minuta do ponoći
• A ljudi tek u 2 minuta do ponoći.

Zamislite onda koliko je naša draga planeta stara, tačnije koliko smo se mi ovde novi. Maltene samo što smo se pojavili. Neverovatno!

I ako tako mladi, uspeli smo brzim i progresivnim napretkom društva i tehnologije, mnogo da utičemo na našu planetu, pogotovo u poslednjih 100-150 godina. Do te mere utičemo na nju da su geolozi novu eru u kojoj živimo nazvali antropocen — era čoveka. Baš zbog toliko (najčešće negativnog) uticaja na naše okruženje, klimu, okeane i životinje, moramo mnogo više da pazimo na prirodu.

Prima štapići vas pozivaju da prvim lepim danom odete do obližnjeg parka, šume, jezera i da se podsetite kakvo nas blago okružuje i zašto je dan naše planete zapravo dan svih nas!